Евро зона додаје нову чланицу, Хрватску која ће од следеће године прећи на евро

Председница Европске централне банке Кристин Лагард, европски комесар за економска питања Ђентилони и хрватски министар финансија Марић недавно су у Бриселу у Белгији потписали споразум којим се предвиђа да ће Хрватска прећи на евро 1. јануара 2023. године, а земља ће постати 20. чланица еврозоне. Марић је рекао да је тај дан био "важан и историјски тренутак" за Хрватску.

Након што је званично постала чланица Европске уније у јулу 2013. године, Хрватска је изразила спремност да се придружи зони евра. У протеклих 10 година Хрватска је уложила велике напоре да одржи стабилне цене, курсеве и дугорочне камате, као и да контролише укупан државни дуг, како би испунила стандарде еврозоне. Почетком јуна ове године Европска комисија је у свом „Извештају о конвергенцији 2022.“ навела да је међу оцењеним земљама Хрватска једина земља кандидат која је истовремено испунила све критеријуме, а услови да земља уведе евро су зрео.

Хрватске власти спремне су на могући раст домаћих цена изазван увођењем евра. Проучавајући искуства земаља попут Малте, Словеније и Словачке, Централна банка Хрватске је утврдила да су у року од годину дана након увођења евра цене роба у разним земљама углавном порасле за 0,2 до 0,4 процентна поена, углавном због „заокруживања „при размени валута. Према споразуму, хрватска национална валута куна биће прерачуната у евре по курсу од 7,5345:1. Како би се остварио несметани пријелаз прије замјене валута, од септембра ове године трговине у Хрватској ће истовремено означавати цијене робе у кунама и еврима.

Све у свему, придруживање зони евра донеће користи хрватској економији. Тржишни аналитичари сматрају да је туризам један од стубова хрватске привреде, а прелазак на евро ће донети више погодности међународним туристима. И не само то, Хрватска ће добити стабилнији курс и виши кредитни рејтинг. Како је истакао гувернер Хрватске Централне банке Вујичић, валутни ризици ће нестати у највећој могућој мери, а за инвеститоре ће Хрватска бити привлачнија и сигурнија у временима економске кризе. Вујичић сматра да ће улазак у зону евра грађанима и предузетницима земље донети "конкретну, тренутну и трајну корист".

Ширење еврозоне у овом тренутку жели да покаже „солидарност“ и „снагу“. Под утицајем фактора као што је руско-украјински сукоб, европска економија је у тешком стању. У одређеном временском периоду, волатилност европског тржишта дуга је интензивирана, а стопа инфлације у зони евра је наставила да расте. Дана 12. јула дошло је чак до ретког феномена да је евро пао на исти ниво као и долар, што одражава велику забринутост тржишта због неизвесности европских економских изгледа. Извршни потпредседник Европске комисије Домбровскис сматра да у тако изазовним временима, потез Хрватске да се придружи зони евра доказује да евро остаје „привлачна, отпорна и успешна глобална валута“ и национална снага у Европи и симбол јединства.

Од званичног оптицаја евра 2002. године, он је постао законско средство плаћања у 19 земаља. Бугарској је одобрен приступ Европском механизму девизног курса, односно чекаоници еврозоне, у исто време када и Хрватска у јулу 2020. Међутим, Европска комисија сматра да због високе стопе инфлације и правног система који није усклађен са ЕУ, Бугарска није у потпуности испунила тражене услове и да може потрајати да се придружи зони евра.